Kosovo - Kosova Crisis

Links:

Koha Ditore Digjitale
Kosova Crisis Center
Mario's Cyberspace Station
University of Prishtina
kosova.com

Shkelzen Maliqi

OPCIJE ZA PREVENTIVNU INTERVENCIJU NA KOSOVU

1. Sa stanovista interesa medjunarodne zajednice i sigurnosti u regionu i sire, mora se neodlozno primeniti instrument preventivnog delovanja u krizama kao sto je kosovska; ako ne budu preduzete brze i efikasne preventivne mere, na Kosovu ce izbiti konflikt koji se tesko moze lokalizovati. Mnoge prethodne strateske analize do detalja su razradile katastroficne scenarije lancanog sirenja ratnog pozara u jugoistocnoj Evropi koji ce obuhvatiti i juzno krilo NATO pakta, gde ce Kosovo posluziti samo kao inicijalna kapisla.

2. Ocigledno je da za rezim kakav je Milosevicev nece biti dovoljno ako se preventivne mere ponovo svedu na diplomatske pritiske i ekonomske sankcije. Preventivne mere moraju ukljuciti i najavu primene instrumenta humanitarne vojne intervencije kao konkretne i realne pretnje, ukoliko se vlasti u Beogradu i dalje budu ponasale neodgovorno i ratnohuskacki.

3. Cilj preventivne vojne intervencije bio bi:
a) onemogucavanje novih masovnih policijskih i vojnih represalija i masakara nad albanskim stanovnistvom na Kosovu;
b) energicno predupredjivanje kampanje sa sistematsko etnicko ciscenje Kosova od Albanaca;
c) stvaranje uslova za zapocinjanje ozbiljnih politickih pregovora izmedju relevantnih politickih faktora u Beogradu i Pristini.

4. Pretnja vojnom intervencijom trebala bi da bude krajnja mera. Prethodno bi Kontakt Grupa i druge medjunarodne institucije (recimo, OEBS) trebale razraditi konkretan plan politickih mera, koji bi sadrzao:
a) formulisanje jasnih politickih okvira za razresenja krize putem dijaloga;
b) ponuda garancija da ce se medjunarodni faktori osigurati realizaciju i orocavanje dogovorenih resenja;
c) izrada plana urgentnih mera za vracanje poverenja, kao sto je realizacija sporazuma o normalizaciji rada albanskih skola, uspostavljanje kompletnog i efikasnog zdravstvenog sistema, dozvola za rad albanskih elektronskih medija, normalizacija rada albanskih sportskih drustava i sportskih takmicanja itd.

5.Svi diplomatski zahtevi koje se upucuju Beogradu moraju se striktno orociti, na period najdalje od 6 nedelelja. Ukoliko u ovom periodu Beograd ne pokaze spremnost za saradnju, onda treba aktivirati konkretni plan snaznih i efikasnih politickih i ekonomskih sankcija.

6. Najbolje resenje za Kosovo bilo bi uspostavljanje privremenog protektorata, i to ne sa otvorenim mandatom u smislu nicije teritorije cije bi se stanovnistvo kasnije opredelilo na referendumu (sto je danas neprihvatljivo za Srbiju), vec sa striktnim sanacionim mandatom za odredjeni period, u kojem bi se vodili pregovori i u kojem bi bili izgradjeni instrumenti i institucije poverenja. Jedan od modela je nacin na koji je Evropa intervenisala u Mostaru. Na Kosovu bi recimo mogla biti poslata jedna strana mandatna komisija koja bi posredovala u lokalnim sporovima. Druga mogucnost je formiranje privremene civilne administracije i prelazne mesane policije.

7. Jedan pragmaticni model poluprotektorata bio bi i uspostavljanje tripartitne komisije, koji bi cinili predstavnici Albanaca, Srba i medjunarodne zajednice, sa mandatom da resavaju sukobe i organizuju lokalnu vlast dok se vode pregovori o konacnom statusu Kosova. Tripartitna komisija mogla bi imati i slozeniju strukturu, kao recimo:

  1. predstavnik kosovskih Albanaca
  2. predstavnik kosovskih Srba
  3. predstavnik Republike Srbije ili FR Jugoslavije
  4. (opcionalno) predstavnik Republike Albanije
  5. strani garanti (recimo delegirani predstavnici Kontakt Grupe, svih pet ili kao se dogovori).

Na celu komisije mogao bi biti guverner ili neutralni administrator (iz neke evropske zemlje). Ova komisiona administracija bila bi tehnickog karaktera i ne bi prejudicirala pitanja pripadnosti i suverenosti. Pod ovom komisijom Kosovo bi ekonomski i dalje bilo povezano sa SR Jugoslavijom (sustinski ustupak Beogradu), politicki i sistemski bi njegov status bio hiberniran (ne bi vise direktno uticalo na izbore u Srbiji i Jugoslaviji). Ako bi se nasla neka privremena solucija za predstavljanje Kosova po kljucu u saveznom i srpskom parlamentu (Albanci ce to veoma tesko prihvatiti), za sta trenutno nema ni ustavnih osnova, to bi moglo pomoci da se dijalog prenese i na parlamente. Sledeca mogucnost je konstituisanje kosovskog parlamenta i stvaranje interparlamentarne komisije za resavanje spornih zakonskih pitanja i administriranja Kosovom.

Komisija bi kao prvi zadatak mogla imati organizaovanje izbora za lokalnu vlast, prema principu privremene podele vlasti. U lokalnim sporovima arbitrirala bi komisija. Sto se tice vojske i policije, Jugoslaviji bi se moglo garantovati odredjeno prisustvo vojske u kasarnama, ali za policiju bi moralo da se nadje kompromisno resenje, ili medjunarodno nadgledanje.